Ko je kriv za „ekološku katastrofu“ koja je pogodila Uvac? Kažu da je ovo normalna pojava, a da problem dolazi i sa drugih strana

Vodostaj jezera Uvac opao je za skoro dvadeset metara, a povučeni slikama koje su postale viralne na društvenim mrežama, mediji su ubrzo počeli da pišu o ekološkoj katastrofi koja je pogodila jedan od najlepših predela naše zemlje.

Ipak, istina je sasvim drugačija. Da, tačno je da je Uvačko jezero nekih 20 metara ispod maksimalnog nivoa, ali nije tačno da se radi o ekološkoj katastrofi. Naime, ovo je redovna pojava Uvačkog jezera, koje je pre par godina bilo čak 40 metara ispod svog maksimalnog nivoa, a prošle takođe od 10 do 20 metara, zavisno od dela godine.

“Jezero postoji 40 godina i to je redovna pojava kada govorimo o jezeru koje je nastalo u svrhu proizvodnje elektirčne energije“, kaže pravnik Darko Ćirović iz Specijalnog rezervata prirode Uvac.

Ipak, od nižeg vodostaja postoji mnogo veći problem.

“Daleko veći problem su otpadne vode iz Sjenice, koja završava u Uvačkom jezeru“, kaže on i ističe da je nizak vodostaj redovna pojava, a ove godine je voda počela da se povlači sredinom avgusta.

Razloga za brigu nema jer se, prirodnim tokom, jezero ponovo puni u martu i aprilu kada se sneg koji je česta pojava u ovim krajevima otapa, ali i sa prvim prolećnim kišama.

Jezero Uvac se nalazi na 995 metara nadmorske visine. Njegova najveća dubina je 108 metara, a prosečna je 60 metara. Udobno je smešteno između Zlatara i Javora, a kada govorimo o prirodnim lepotama Srbije bez premca se nalazi na prvom mestu i tako krasi razglednice koje se iz Srbije šalju.

“Pre desetak godina bili smo srećni kada smo imali jedan čamac i desetak turista, a danas imamo drugi problem – preveliki broj turista, pa tako u sezoni saobraća i do 30 čamaca dnevno.“

To se još nije loše odrazilo na beloglave supove i prirodnu sredinu, ali kako Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije ističe, problem ubrzo može nastati, a preveliki broj čamaca, a samim tim i turista loše se odraziti na ptice koja imaju gnezda pored obale, kao i na posebne vrste slepih miševa koje žive u pećinama.

“Dnevno ne bi trebalo, po mišljenju Zavoda, da saobraća više od šest čamaca u isto vreme u turama po tri sata, dakle da prođe samo 200-250 turista u toku dana“, zaključuje Darko Ćirić.

U Specijalnom rezervatu prirode Uvac, koji se prostire na 7.500 hektara površine, žive 24 vrste ribe, 172 vrste ptica, kao i 219 biljnih vrsta.
Izvor: Kurir